Sakupljanje maraka u doba Turula: Svet bez umetaka i Hawid traka
U klasičnom periodu maraka Turul, od ranih 1900-ih pa sve do 1913. godine, tehnički uslovi za sakupljanje maraka bili su daleko ispod današnjih standarda. U ovoj eri, moderne plastične kese bez omekšivača (umetci) i Hawid trake koje danas smatramo osnovnim još nisu postojale. Za kolekcionare, jedina metoda za pričvršćivanje maraka bila je takozvani falc, ili nalepnica za marke.
Falc je bila tanka, prozirna traka papira presvučena gumom arabikom, koja se lizala i lepila na poleđinu marke, a zatim na stranicu albuma kolekcionara. Pošto su Turul marke u to vreme bile još „žive” poštanske marke, kolekcionari su ovu metodu montiranja smatrali prirodnom, ne predviđajući da će lepak ostaviti tragove na originalnoj gumi marke.
Osnova vrednovanja: Značenje zvezdica
Filatelistička literatura i katalozi (kao što je Katalog mađarskih poštanskih maraka) stoga prave oštre razlike između stanja maraka. Pošto je skoro svaka nova marka pre 1913. godine montirana sa falcom, vrednovanje retkosti iz tog perioda je sledeće:
-
* (Jedna zvezdica): Marka sa falcom ili tragom falca. Na poleđini se vide tragovi lepka ili ostaci samog falca. 95% kolekcija iz perioda Turula opstaje u ovom stanju.
-
** (Dve zvezdice): Nova marka, bez falca, sa originalnom gumom. U ovoj eri, ovo je izuzetno retko, jer su samo oni primerci koji su slučajno sačuvani u listovima ili nikada nisu stavljeni u albume ostali u ovom stanju.
-
o (Krug): Korišćena marka. Ovde je upotreba falca manje kritična, pošto je marka već prošla kroz poštanski proces, ali kolekcionari i dalje preferiraju čistu poleđinu.
Danas znamo da je zbog odsustva prozirnih plastičnih kesa, guma Turul maraka često patila tokom skladištenja. „Trag falca” koji ostaje nakon uklanjanja falca i danas je jedan od najvažnijih faktora koji menja vrednost. Svako ko traži kompletnu seriju Turul iz perioda pre 1913. godine u potpuno stanju bez falca (**) mora biti spreman da plati višestruku katalošku cenu za pravu retkost.
Gde se hemija susreće sa filatelijom: Zašto nije bilo alternative falcu?
Da bismo razumeli navike sakupljanja u doba Turula (1900–1913), moramo prepoznati da moderni materijali za pakovanje i plastika kakve danas poznajemo tada gotovo da nisu postojali ni u laboratorijama. Kolekcionari nisu koristili falc jer nisu marili za stanje marke, već zato što nisu imali na raspolaganju neutralan, providan medij za skladištenje.
Vremenska linija celofana i plastike:
-
Celofan (1908–1912): Švajcarski hemičar Žak E. Brandenberger patentirao je celofan 1908. godine, ali industrijska proizvodnja i komercijalna distribucija počeli su tek nakon 1912. godine. Dok je celofan mogao da stigne do kolekcionara maraka, klasični period serije Turul je već bio završen. Štaviše, rani celofan je još bio kiseo i sklon skupljanju, uzrokujući više štete na papiru nego falc.
-
PVC i meka plastika (1920-e–1930-e): Osnovni materijal današnjih umetaka, polivinil-hlorid (PVC), postao je industrijski primenljiv tek sredinom 1920-ih (zahvaljujući pionirskom radu Valda Semona), ali njegova upotreba bez omekšivača u filateliji bila je još decenijama daleko.
-
Moderne Hawid trake (kasne 1940-e): Zaštitne trake bez lepka tipa „Hawid” i zaštitni filmovi na bazi polistirena koji štite poleđinu maraka pojavili su se na tržištu tek nakon Drugog svetskog rata, u kasnim 1940-im.
Sažetak: Kada je kolekcionar 1905. godine stavio marku Turul od 12 filera u svoj album, falc je bio vrhunska tehnologija koja je bila dostupna. Papir i guma arabika bili su prirodni materijali, dok su današnje hemijski neutralne, providne kese u to vreme bile u domenu naučne fantastike. Zato posmatrajmo primerke sa tragom falca sa poštovanjem: oni su svedoci tehničkog ograničenja starog više od sto godina.
Komentari
Vaša mišljenja i iskustva mogu biti od velike pomoći drugima.